Бора Наумовић: песник заборављен у архиви

Сажетак

С тежњом да подстакне промишљање о међусобним односима библиотечких радника у различитим срединама и различитих степена и врста стручности, рад даје осврт на два докумената сачувана у архиви Библиотекарског друштва Србије, која су у вези с представљањем награђеног књижничара Боре Наумовића, песника и земљорадника, у часопису Библиотекар 1970. године. Борини оригинални одговори на питања редакције Библиотекара, који су за објављивање били језичко-стилски толико преправљени да се његов особени „глас” сасвим изгубио, као и касније писмо и пратеће песме, могу и треба да илуструју како се испољавао став културне и стручне елите према  нижеквалификованим, чак и самоуким, нерепрезентативним колегама прегаоцима, као и према пожељном, нормативним језиком конструисаном моделу заслужног стручног радника – став који утиче и на савремене ревалоризације појединачних и групних доприноса струци. Тиме се, уједно, стручна јавност подсећа на једног у низу заборављених или сасвим маргинализованих књижничара, који су у давно затвореним и за непотребне проглашеним сеоским и другим малим библиотечким огранцима предано радили на популаризацији књиге и читања међу, углавном, тек описмењеним становништвом Србије.